Helen@
http://helen.forumotion.com


Forum zabave, druzenja, razmene misljenja...
 
PrijemPortalRegistruj sePristupi
Sat
Navigacija
 Portal
 Indeks
 Lista članova
 Profil
 FAQ - Često Postavljana Pitanja
 Traži
Zadnje teme
» Kakvo je vreme kod vas?
Sub Feb 12, 2011 8:01 pm od

» Jutro,dan.......vece
Sub Feb 12, 2011 8:00 pm od

» Justin Bieber - My World (2009)
Pet Jan 07, 2011 3:50 pm od

» Emocije....prevara..
Pet Jan 07, 2011 1:51 am od

» Suza u oku...
Pet Jan 07, 2011 1:46 am od

» Lepota zenskog tela
Pet Jan 07, 2011 1:26 am od

» LJUBAVNE ANIMACIJE
Pet Jan 07, 2011 1:15 am od

» STIH PO STIH
Pet Jan 07, 2011 1:00 am od

» DARK ART
Pet Dec 24, 2010 12:06 am od

Traži
 
 

Rezultati od :
 
Rechercher Napredna potraga
Statistike
Imamo 27 registrovanih korisnika
Najnoviji registrovani član je ana.m.

Naši korisnici su poslali ukupno 1110 članaka u 158 teme
Ko je trenutno na forumu
Imamo 1 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 1 Gost

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 62 dana Čet Mar 08, 2012 2:30 am
Naj bolji poslanici
Jelen@
 
ORAO
 
nexy92
 
Maicka
 
Zoki
 
El3ctric
 
Sanjalica
 
Sandra
 
Dragan
 
Zoran
 
Subscribe
asp hit counter
Radio
Subscribe
RAZMENA BANERA

Delite | 
 

 Planine...

Ići dole 
AutorPoruka
Jelen@
GLAVNI ADMIN
GLAVNI ADMIN
avatar

Broj poruka : 356
Datum upisa : 31.07.2010
Godina : 40
Lokacija : tuda-svuda

PočaljiNaslov: Planine...   Uto Avg 17, 2010 2:28 pm





Kopaonik



Kopaonik, najveci planinski masiv u Srbiji, pruža se pravcem od severozapada ka jugoistoku u dužini od oko 80 km, dosežuci u srednjem delu širinu od oko 40 km.

Najviši deo je prostrana površ Ravni Kopaonik, oko koje se dižu Suvo Rudište sa Pancicevim (Milanovim) vrhom (2017 m) na kome je Pancicev mauzolej, Karaman (1934 m), Gobelja (1834 m) i dr. Jugoistocno od Suvog Rudišta greben Kopaonika je sužen i rasclanjen u niz plasastih uzvišenja: Cardak (1590 m), Šatorica (1750 m) i Oštro koplje (1789 m), izmedu kojih su široke presedline.

Kopaonik ima subalpsku klimu. Zbog blizu 200 suncanih dana godišnje Kopaonik s pravom nosi naziv "planina sunca". Hladni i teži vazduh krece se okolnim dolinama i kotlinama, tako da zimske temperature nisu mnogo niske (srednja godišnja temperatura Ravnog Kopaonika je 3,7s C). Sneg pada od kraja novembra i zadržava se do maja, odnosno prosecno 159 dana godišnje.

Kopaonik je dobio ime zbog rudnih bogatstava kojima raspolaže i koja su se ovde od davnina kopala. Vulkanska atraktivnost i proboji vrelih mineralnih rastopa izazvali su promene na okolnim stenama i tako je nastala "Kopaonicka rudna oblast" sa âelikim brojem rudnika, u kojima su se kopali gvožde, olovo i cink.

Kopaonik preko cele godine nudi idealne uslove za aktivan odmor i predstavlja naš najveci i najpoznatiji skijaški centar. Na prostoru Ravnog Kopaonika nalazi se veliki turisticki centar, sa brojnim smeštajnim kapacitetima, sistemom ski staza i žicara i ostalom turistickom infrastrukturom. Drugi turisticki centar nalazi se kod sela Brzece, na istocnoj padini Kopaonika.



Skijaški tereni nalaze se na nadmorskoj visini od 1.650 do 2.017 m i svrstavaju se u terene prve kategorije. Turisticki centar raspolaže mrežom od 22 žicare, povezane u jedinstven sistem, 4 decija lifta i opremljen je za sve kategorije skijaša. Ukupna dužina žicara iznosi 17.222 m, dok je dužina ski staza 44 km. Kapacitet sistema je 13.520 skijaša na sat. Gostima je na raspolaganju 20 km staza za nordijsko skijanje, a na lokaciji Crvene bare uredene i markirane su staze od 3, 5 i 10 km. Postoji mogucnost iznajmljivanja ski opreme i ski servisa, i kao posebne atrakcije, motornih sanki.

Na Kopaoniku se organizuju pešacki izleti (do izvora Metode i Semeteškog jezera), izleti planinskim biciklom, škole košarke, tenisa, jahanja, engleskog jezika. Tu su i raznovrsni programi za decu, programi za mršavljenje i sticanje kondicije, a brojni sportski tereni idealni su za pripreme sprotskih ekipa. Zbog velike razudenosti reljefa Kopaonik pruža idealne uslove za paraglajding.

U neposrednoj blizini Kopaonika nalaze se banje Jošanicka, Lukovska, Kuršumlijska (u samom podnožju), odnosno nešto udaljenije su Vrnjacka, Mataruška i Sijarinska banja, sa bogatim termalnim izvorima. Na samom Kopaoniku postoje mineralni izvori: izvor niskoradioaktivne vode "Krcmar" na visini od 1.700 m i "Marine vode" (1.950 m).



_________________
Ako covek voli jedan cvet,koji je kao jedini uzorak medju milionima zvezda, dovoljno je da ga pogleda i da bude srecan celoga zivota ....
Nazad na vrh Ići dole
http://helen.forumsr.com
Jelen@
GLAVNI ADMIN
GLAVNI ADMIN
avatar

Broj poruka : 356
Datum upisa : 31.07.2010
Godina : 40
Lokacija : tuda-svuda

PočaljiNaslov: Re: Planine...   Uto Avg 17, 2010 2:32 pm




Nacionalni park Tara



Tara je jedna od najlepših planina Srbije, pod gustim cetinarskim i listopadnim šumama protkanim pašnjacima i livadama.

Sve su rede ovakve oaze netaknute prirode, a jedna od njih je planina Tara u zapadnoj Srbiji. Planinska goropad, reka Drina, gledana sa brojnih vidikovaca lici na tanku, zelenu liniju uvucenu u kanjonski masiv. Prozracno bistra, zelena voda, u kanjonima zastrašujuca, u dolinama pitoma privlaci lepotom svojih obala i bogatstvom vodenog sveta ljubitelje prirode i ribolova.

Radi ocuvanja retkih biljnih i životinjskih vrsta i njihovih zajednica, ocuvanja i unapredenja prirodne sredine i posebnih prirodnih vrednosti, ocuvanja i zaštite kulturno-istorijskih spomenika, istraživanja i korišcenja za potrebe razvoja kulture, obrazovanja, nauke i rekreacije, 1981 godine podrucje Tare je proglaseno za Nacionalni park.

Podrucje Nacionalnog parka Tara nalazi se na 19.200 ha, dok se pod šumama nalazi oko 13.000 ha. Ceo prostor Nacionalnog parka obuhvata: planinu Taru, Crni vrh, Zvezdu, Stolac, kanjon Drine sa Peruccem i okolinu Bajine Bašte.

POLOŽAJ

Nacionalni park Tara pokriva najveci deo planine Tare koja se nalazi na krajnjem zapadu Srbije i zahvata podrucje ograniceno laktastim tokom Drine izmedu Višegrada i Bajine Bašte. te pripada delu starovlaških planina (Starovlaško-Raška visija).
Podrucje se nalazi izmedu 43° 52' i 44° 02' severne geografske širine i 19° 15' i 19° 38' istocne geografske dužine.



DOLAZAK DO TARE

Pristup u Nacionalni park je relativno dobar i moguc iz tri pravca:
putem Bajina Bašta – Kaluderske bare (16 km)
putem Bajina Bašta – Perucac - Mitrovac (27km)
putem Kremna – Kaluderske bare (9 km)
Bajina Bašta je asfaltnim saobracajnicama povezana sa magistralnim pravcima:
Beograd- Valjevo- Bajina Bašta – Kremna – Višegrad
Beograd- Cacak- Užice – Kremna – Mokra Gora – Višegrad
Šabac- Loznica – Ljubovija – Bajina Bašta
Nacionalni park raspolaže bogatom mrežom kvalitetnih šumskih puteva sa makadamskom podlogom i jednom središnjom asfaltnom saobracajnicom kao i asfaltiranim pravcem od Predovog Krsta prema akumulaciji HE “Bajina Bašta”.
Putevi su radeni za potrebe šumarstva uz težnju za povezivanje naseljenih i turistickih lokaliteta. Osim toga kanjon Drine moguce je obici brodom ploveci jezerom koje pocinje kod Perucca, što je poseban doživljaj.

BILJNI SVET

Delovanje prirodnih faktora uslovilo je postojanje veoma raznolikog živog sveta na Tari. Brojne šumske fitocenoze, veoma složenog sastava, floristicki veoma bogate, s velikim brojem reliktnih i endemskih vrsta biljaka predstavljaju prave prirodne retkosti kao sto su: monumentalna Panciceva omorika, tisa, božikovina, maslinica, jeremicak, zlatna paprat, ciklama, šumska lincura i dr.

Nalazišta ovih vrsta ukazuju na to da su mnogi delovi Tare, a pre svega klisure i kanjoni, jedinstvena planinska pribežista, gde su se do danas, u potpunosti ili u vecoj meri sa svojim izvornim iskonskim karakteristikama ocuvale mnoge životne zajednice reliktnih staništa u kojima se sacuvala tercijarna vegetacija sa fitocenozama prašumskog karaktera veoma bogatog i složenog sastava.



Na Tari preovladava mešovita šumska zajednica jele, smrce i bukve, uz pojedinacne primerke ili manje grupe drugih cetinara kao što je bor i lišcarskih vrsta kao što su javor, jasika, breza i dr
Zbog bogatstva vrsta kompleks Tare predstavlja pravi živi arhiv biljnog sveta karakteristican za veci deo Balkanskog poluostrva i rezervat genetskog fonda evropskog i planetarnog znacaja.
Znacaj refugijalnih staništa na Tari cini što se u izrazito mešovitim životnim zajednicama javljaju zajedno mnoge vrste koje na drugim staništima i pod drugim uslovima ne idu zajedno.

U sastavu prizemne flore javlja se 1019 vrsta od kojih je 13 pronadjeno i determinisano u novije vreme.

ZAŠTIĆENE BILJNE VRSTE

Panciceva omorika
Panciceva omorika je endemo-reliktna vrsta naših krajeva, potomak iskonskih vrsta koje su u Evropi za vreme tercijara pre ledenog doba pokrivale velike prostore i povezivale evropske vrste cetinara sa vrstama koje danas žive u severoistocnoj Aziji i na severozapadu Severne Amerike.

Zahvaljujuci posebnim uslovima na Balkanskom poluostrvu, omorika je mogla da se održi do danas, kao predstavnik izumrle vegetacije.
Naziv Panciceva omorika dobila je po istaknutom jugoslovenskom velikanu prirodnih nauka, Josifu Pancicu, koji je najzaslužniji za otkrice omorike.

Panciceva omorika kao reliktni biser autohtonih šumskih vrsta drveca Srbije, predstavljala je i dalje predstavlja predmet interesovanja svetskih istraživaca ne samo zbog njene izuzetne lepote vec i zbog njenih bioloških i drugih osobina.

Omorika zahvata uski areal u srednjem toku reke Drine, gde se javlja na vrlo strmim, kamenitim obroncima.
Kao pravi stanovnik stenjaka, svojim uskim habitusom i vitkim stablom ukrašava litice Tare i predstavlja u prirodno-naucnom smislu jednu od najvažnijih vrsta drveca u Evropi.
Kao drvo omorika dostiže visinu do 30 pa cak i 40 metara, a u precniku debljine je 60 m. Ima pravo i vitko stablo sa piramidalnom krošnjom.

Omorika raste na vrlo stenovitim i siromašnim terenima . Sem na krecnjaku raste i na drugim tipovima zemljišta. Razvija se podjednako dobro na suvim i mocvarnim zemljištima, podnosi mraz, kao i suva leta.
Biljne zajednice Panciceve omorike javljaju se
na veoma razlicitim tipovima zemljišta.

Šume omorike i smrce su uglavnom rasprostranjene na krecnjaku i to vecinom na velikim nagibima i to najcešce na hladnijoj ekspoziciji.. Pored smrce omorika može da opstaje sa jelom, belim i crnim borom i bukvom.
Omorika je glavna odlika kako flore tako i vegetacije planine Tare.
Panciceva omorika je najinteresantniji endemoreliktni predstavnik Tare, kojoj je na ovom planinskom masivu, od tercijera pa sve do danas, bio obezbeden kontinuitet postojanja. Ova vrsta i njena staništa postala su predmet nacionalnog ponosa, ali i predmet interesovanja citave svetske naucne javnosti.

U sastav flore ulazi 1013 determinisanih vrsta. Usled povoljnih ekoloskih uslova mnoge od njih predstavljaju prirodne vrednosti kao što su:

Centaura Derventana, derventanski razlicak izuzetno atraktivna biljna vrsta sa ljubicastim cvetom cije je prirodno nalazište u klisuri Dervente u kanjonu Drine. Spada u endemicnu vrstu.

Jeremicak je takode endemicna vrsta, opojnog mirisa, stavljena pod zaštitu države. Moguce ga je pronaci u svim borovim zajednicama, crnog, belog bore i crnjuši i to najcešce na lokalitetima Kaluderske Bare, Miloševac, Gavran, Brus, Pasak i dr. On je tercijarni relikt.

Zelenika (božikovina) zimzeleni žbun ili do 10 m nisko drvo mediteranskog i atlanskog rasprostranjenja. Moguce ga je naci na prelazima izmedu potiske subalpske klime od 850 do 900 m nadmorske visine na severoistocnoj strani masiva Tara. Takode tercijarni relikt zakonom zašticena vrsta.

Žuta lincura vrlo retka gotovo iscrpljena vrsta na ovom podrucju. Kao omiljeni narodni lek masovno je vaden koren tako da je blizu potpunog išcezavanja zbog cega je stavljen pod strogu žastitu. Ima je na lokalitetima Miloševac, Zborište, Gavran, Dikava, Đurdevo brdo.

Velika plava lincura je takode vrlo retka i sada je ima samo na višim istaknutim krecnjackim stenacima. Ima je na svim sastojinama smrce i jele i to na Mitrovcu, Baturi i Zvezdi. Takode zakonom zašticena vrsta.

Paprat rebraca veoma redak relikt. Ima je u bukovim šumama strmih padina Tare.

Crna cemerika je vrlo retka a na Tari se nalazi na Zvezdi, Dugom dolu, Stocu.

Tisa hiljadu godisnje drvo cija pojedinacna i retka stabla dosezu i do 25 m. Predstavlja antropološki endem. Moye se naci u kanjonskim nepristupacnim mestime Grlca (Nevesinjski potok), Brusnice, Džanici, Kanjon Belog Rzava. Zbog svojih karakteristika zakonom zašticena.

Šume prašumskog tipa - u nekim delovima kanjona nalaze se nepristupacna mesta gde covek nije mogao da eksploatiše drvece i one su iskonski takve i ne menjaju se.

Reliktne zajednice oraha koji je iskonski živeo i ostatak je istorijske prošlosti. Može se naci na likalitetima Kanjon Race, Derventa, Aluški potok. Polidominantna yajednica Crveni potok i svi kanjoni.
Na obroncima šuma zastupljeno je preko 250 jestivih i 3 otrovne pecurke (zelena pupavka).

TURIZAM

Kao privredna delatnost koja najmanje od svih uništava prirodne resurse turizam je jedina izricito prihvacena delatnost na Tari. U planinskim uslovima turizam je zainteresovan da cuva i unapreduje prirodne resurse jer su im njegova “sirovina” uslov za sticanje dohotka.



Nacionalni park Tara ima izvanredne uslove za razvoj skoro svih oblika rekreativne aktivnosti, odnosno turizma. Nacionalni park Tara je poznato i tradicionalno letnje i zimsko rekreativno podrucje. Povoljni klimatsli uslovi, veliki broj suncanih dana, srednja visina oko 1000 m i prirodne lepote pružaju sve uslove za prijatan boravak, šetnje i planinarenje; veliko jezero na Drini i u dolini Rzava za sportove na vodi; brdske padine i valovoti tereni za zimske sportove, a bogatstvo raznovrsnom divljaci za lovni turizam.
Veci broj odmarališta, planinarskih i lovackih kuca, smeštaj u domacoj radinosti omogucava boravak razlicitim kategorijama posetilaca. Za njih na Tari postoje i sportski tereni, bazeni i šetališta, a za planinare i osatle ljubitelje prirode obeležene planinarske i šetne staze.
Kada priroda jednom mestu podari ovoliko lepote onda je ono predodredeno za ocuvanje covekovog zdravlja, lepote i radosti življenja.

_________________

_________________
Ako covek voli jedan cvet,koji je kao jedini uzorak medju milionima zvezda, dovoljno je da ga pogleda i da bude srecan celoga zivota ....
Nazad na vrh Ići dole
http://helen.forumsr.com
nexy92
ADMINISTRATOR
ADMINISTRATOR
avatar

Broj poruka : 173
Datum upisa : 31.07.2010
Godina : 26

PočaljiNaslov: Re: Planine...   Pon Avg 30, 2010 9:36 pm

Nazad na vrh Ići dole
http://angels.forumotion.com
nexy92
ADMINISTRATOR
ADMINISTRATOR
avatar

Broj poruka : 173
Datum upisa : 31.07.2010
Godina : 26

PočaljiNaslov: Re: Planine...   Pon Avg 30, 2010 9:36 pm

Nazad na vrh Ići dole
http://angels.forumotion.com
nexy92
ADMINISTRATOR
ADMINISTRATOR
avatar

Broj poruka : 173
Datum upisa : 31.07.2010
Godina : 26

PočaljiNaslov: Re: Planine...   Pon Avg 30, 2010 9:36 pm

Nazad na vrh Ići dole
http://angels.forumotion.com
nexy92
ADMINISTRATOR
ADMINISTRATOR
avatar

Broj poruka : 173
Datum upisa : 31.07.2010
Godina : 26

PočaljiNaslov: Re: Planine...   Pon Avg 30, 2010 9:37 pm

Nazad na vrh Ići dole
http://angels.forumotion.com
ORAO
VIP
VIP
avatar

Broj poruka : 314
Datum upisa : 18.08.2010
Godina : 40
Lokacija : Kojekude

PočaljiNaslov: Re: Planine...   Sub Sep 04, 2010 10:05 pm

KARPATI
Nazad na vrh Ići dole
http://zabavniradio.page.tl/
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Planine...   

Nazad na vrh Ići dole
 
Planine...
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Crvene planine
» Trazim note pesme
» Radojica - moje note

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Helen@ :: KULTURA :: UMETNOST :: Fotografija :: NATURE-
Skoči na: