NASI NAJDRAZI PISCI...DESANKA MAKSIMOVIC

STREPNJA


Ne, nemoj mi prići! Hoću izdaleka
da volim i želim tvoja oka dva.
Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
dok od sebe samo nagoveštaj da.

Ne, nemoj mi prići! Ima više draži
ova slatka strepnja, čekanje i stra'.
Sve je mnogo lepše donde dok se traži,
o čemu se samo tek po slutnji zna.

Ne, nemoj mi prići! Našta to i čemu?
Iz daleka samo sve ko zvezda sja;
iz daleka samo divimo se svemu.
Ne, nek mi ne priñu oka tvoja dva!

OPOMENA

Čuj, reću ću ti svoju tajnu:
ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.

Mogu mi se učiniti
duboke i meke
oči neke
sasvim obične.

Može mi se učiniti da tonem u zvuke
pa ću ruke svakom pružiti.

Može mi se učiniti
lepo i lako
voleti kratko
za jedan dan.

Ili mogu kom reći u tome
času čudesno sjajnu
predragu mi tajnu
koliko te volim.

O, ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.

Učiniće mi se negde u šumi
ponovo sve moje suze teku
kroz samonikle neke česme.
Učiniće mi se crn leptir jedan
po teškoj vodi krilom šara
što nekad neko reći mi ne sme.

Učiniće mi se negde kroz tamu
neko peva i gorkim cvetom
u neprebolnu ranu srca dira.

O, ne ostavljaj me nikad samu,
nikad samu,
kad neko svira.

PROLETNJE PESME

I
Proleće, danas zvaću te čistotom:
još sunce vrelo poljubilo nije
oka ti dva;
a stidljivo ti lice još se krije,
i nekom svežom, nevinom lepotom
danas ti sja.

Proleće, danas radost ću te zvati:
jer za osmehe čelo tvoje vedro
jedino zna.
Na tvoje čisto, nasmejano nedro
danas prljavom nogom ne bih stati
želela ja.

Već kad bih kako danas leptir bila,
pa da visoko u zrak se uznesem,
nadvisim sve: da tebi nigde mrlju ne nanesem,
da samo senkom svojih tankih krila dodirnem tle.

KRVAVA BAJKA



Bilo je to u nekoj zemlji seljaka

Na brdovitom Balkanu,

Umrla je mučeničkom smrću

Četa đaka

U jednom danu.



Iste su godine

Svi bili rođeni,

Isto su im tekli školski dani,

Na iste svečanosti

Zajedno su vođeni,

Od istih bolesti svi pelcovani,

I svi umrli u istom danu.



Bilo je to u nekoj zemlji seljaka

Na brdovitom Balkanu,

Umrla je mučeničkom smrću

Četa đaka

U jednom danu.



A pedeset i pet minuti

Pre smrtnog trena

Sedela je u đačkoj klupi

Četa malena

I iste zadatke teške

Rešavala:koliko može

Putnik ako ide peške...

I tako redom.



Misli su im bile pune

Istih brojki,

I po sveskama u školskoj torbi

Besmislenih ležalo bezbroj

Petica i dvojki.

Pregršt istih snova

I istih tajni

Rodoljubivih i ljubavnih

Stiskali su u dnu džepova.

I činilo se svakom

Da će dugo,

Da će vrlo dugo,

Trčati ispod svoda plava

Dok sve zadatke na svetu

Ne posvršava.



Bilo je to u nekoj zemlji seljaka

Na brdovitom Balkanu

Umrla je mučeničkom smrću

Četa đaka

U jednom danu.



Dečaka redovi celi

Uzeli se za ruke

I sa školskog zadnjeg časa

Na streljanje pošli mirno

Kao da smrt nije ništa.

Drugova redovi celi

Istog časa se uzneli

Do večnog boravišta.

POKOŠENA LIVADA Desanka Maksimovic

Livada kraj reke sanja.
Zrikavci tuzno zricu.
Pomrlih trava duse
jos lebde vrh otkosa
sto se lagano suse.
O, vi ne znate tuznu
o smrti trava pricu.
Zrikavci tuzno zricu.

Jutros dodjose neki
divovi kao hrasce
u domovinu trava;
i mrtvo pade bezbroj
ljupkih, sarenih, glava;
i bezbroj neznih tela
zdenuse u plasce,
divovi kao hrasce.

Svega devojka jedna
zlatnog, okruglog oka
i trepavica beli'
leprsa na livadi
i ranjenicima deli
mirisne osmehe cedne,
umesto crvenog soka, -
devojka zlatnog oka.

Sutra opet u zoru
doci ce divovi oni,
i strasne surove vile
zdenuce u sena mnoge
mirisne glave mile.
Lezace u jednom grobu
toliki milioni.
Doci ce divovi oni.

Tuzno zrikavci zricu,
cuje se do oblaka;
vecera celog zale
zelen-konjici svoje
lepe viteze zale.
Placu nad grobovima
mrtvih, dragih junaka,
cuje se do oblaka.

PREDOSECANJE



Poznala sam te kad sneg se topi
topi,i duva vetar mlak
blizina proleca dusu mi opi,
opi, pa zudno udisah zrak.

S neznoscu gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom,
i znadoh da ces biti mi drag
drag u zivotu celom.
Poznala sam te u zvonak dan
dan pijan,svez i mek.
cinja mi se vec davno znan,
znan kad te poznadoh tek

S neznoscu gledah stopa ti trag
trag na snegu belom
i znadoh da ces biti mi drag
drag u zivotu celom

Poznala sam te kad kopni led
led,dok se budi proletnji dah
kad dan je cas rumen,cas setan, bled,
kad sretno se i tuzno u isti mah.

S neznoscu gledah stopa ti trag,
trag po snegu belom
i znadoh da ces biti mi drag,
drag u zivotu celom.

PTICE NA ČESMI

Divno li je iznenada
naići na gorsku česmu:
još je ne ugleda oko,
a njenu začuješ pesmu
negde pod brdom duboko.
Ti potrčiš kao dete
u pravcu njenoga glasa,
kupina te u hodu splete,
probijaš se kroz gustu čestu
ili kroz paprat do pasa.
A kada stigneš zadihan,
od divljenja staneš u mestu:
poređale se na žilu
pod kojom voda se rađa
senice, grmuše i žune
pa razvezale priču
kao žene na perilu.

A ti, od straha da se
ne preplaše i ne zbune,
da ne pobegnu u granje,
sakriven iza žbuna
slušaš radosnu česmu
i njino čavrljanje.

A i tebe to molim

Ako prva odem, javiću ti
javiću ti šta biva kad se brat i sestra
i mati i prijatelj polako raziđu
i pljusak se kroz rastresitu humku sruči,
i treba li se bojati pauka savesti
i šta on među crvima i stonogama znači.

Javiću ti ima li razlike
između grumena zemlje i čoveka,
između suza i voda ponornica,
i treba li strepeti od izjednačenja
sa biljkom, kapljom i mineralom,
a i tebe to molim.

Javiću ti treba li se bojati časa
kad sve naše riznice pređu u nepoznate ruke
i da li se njihova vrednost tamo menja
i da li je život samo šahovska igra
jezgri i ćelija, a i tebe to molim.

Ako prva odem, javiću ti,
javiću ti sudbinu pesnika, srca,
i šta on u susedstvu večne ravnodušnosti znači,
i šta bude sa munjama i dugama naših ljubavi,
a i tebe to molim.

Ako prva odem, javiću ti
javiću ti šta bude iza velike oseke
koja posle smrti nastupa.
I da li postoje i tamo plime sećanja
i da li će te naneti kadgod na moje obale,
a i tebe to molim.