Nordijska Mitologija

Нордијска, односно скандинавска митологија је група митологија са
простора Скандинавије и Исланда насталих пре доласка хришћанства на ове
просторе. Финске митологије се не убрајају у нордијске, али су јако
сличне.

Нордијска митологија је најбоље очувана међу старим
германским митологијама, које укључују и англо-саксонску митологију. Све
германске митологије су настале из старе индо-европске митологије.

Мит о постању

U
početku postojao je svet na severu koji se zvao Niflhajm (Niflheimr), u
sredini tog sveta postojao je bunar zvan Hvergelmir, iz koga je teklo
12 reka: Svavl, Guntra, Fiorm, Fimbul, Tul, Slid, Hrid Slig, Ilg, Vid,
Lajpt i Giol. Na jugu postojao je još jedan svet, Mjuspelhajm
(Muspellheimr), svetao i vruć, odbojan svet granica koju je čuvao Surt
(Surtr) sa plamenim mačem. Hladnoća i Toplota su se nadmetale jedna
protiv druge. Iz Niflhajma tekla je otrovno ledena reka zvana Elivagar,
koja se pretvarala u led i tako taložila jedna preko druge u Ginungagapu
(ambisu), ili drugačije zvanom ambisom svih ambisa, koji je bio okrenut
prema severu; ali sa juga toplota je zračila iz Mjuspelhajma. Toplota
se srela sa ledom, koji je počeo da se topi i kaplje vodu; kapljice su
onda, kroz snagu koja je poslata posredstvom toplote, dobila život, i
primila formu ljudskog života koji se zvao Imir (Ymir) i koji je bio
džin, a koji je od strane Ledenih džinova (Hrimthusar) zvan Aurgelmir,
to jest, drevna masa haosa. On nije bio bog, već zlo, zajedno sa celom
svojom rasom. A opet još uvek nije bilo ni peska ni mora niti je bilo
hladnih talasa, ni zemlje ni trave, već samo Ginnga prostora, ambisa
svih ambisa. Imir je odgajan od mleka koje je muzao od krave Adhumule,
bića koje je napravila volja Surta. U ovom vremenu, pre nego što su
Zemlja i Raj postojali, Nebeski Otac (Al-fodr) bio je među Ledenim
džinovima.

Krava Audhumla lizala je snegom pokriveno kamenje, i
prve večeri, izrasla je iz kamenja ljudska kosa, drugog dana ljudska
glava a trećeg čitav čovek. On se zvao Buri i bio je veoma visok i
moćan. Njegov sin Bor oženio se Bestlom, ćerkom džina Boltorna, i njih
dvoje su imali tri sina, Odina (Vodena), Vilija i Vea. Ova braća su bili
bogovi, i napravili su Raj i Zemlju.

Borovi sinovi su ubili
džina Imira, i toliko je krvi teklo iz njegove rane da su se svi ledeni
džinovi podavili u njoj, osim džina Belgermira (čiji je otac bio
Thrudgelmir (Thrudgelmir) a deda Aurgelmir), koji je pobegao sa svojom
ženom. Ali Borovi sinovi su odneli Imirovo telo i postavili ga u
Ginnunga prostoru, i od njega formirali Zemlju, od njegove krvi mora i
reke, od kostiju planine a od zuba i krhotina kostiju kamenje i šljunak;
od krvi koja je tekla iz njegovih rana napravili su veliko neprelazno
more, u kojem su smestili Zemlju, koju more okružuje sa svih strana; od
njegove lobanje napravili su raj sa četiri regije i postavili ga iznad
zemlje, i ispod svakog ugla postavili po patuljka , čija su imena bila,
Austri, Vestri, Northri, Suthri (Istok, Zapad, Sever i Jug); od njegovog
mozga napravili su oblake, od njegove kose biljni svet a od njegovih
obrva zid odbrane od džinova koji su okruživali Midgard (Midgardr),
središnji deo Zemlje, prebivalište ljudske rase. Zatim su uzeli vatru
koja je odbačena iz Muspellheima, i postavili je u raj, i jedan deo
ispod raja, i zadali joj kurs putanje po kojoj se vatra kreće, tako da
su nastala smenjivanja godina i dana... Takođe su napravili mesta za
grmljavine i vatrene meteorite, neke u raju, a neke ispod raja, i njima
takođe dali putanju. Zatim su se Sveti BOgovi posavetovali među sobom i
svakom svetlu dali određeno mesto, i ime novom mesecu (Nyi) i nestajućem
mesecu (Nithi).

Dan i Noć

Noć
(Nott) i Dan (Dagr) su bili različitih rasa. Noć, rase džinova, bila je
mračna, kao njen otac, džin Norvi (Narfi). Ona je bila prvo udata za
Naglfari-a, i podarila mu je sina zvanog Aud (Audr) koji je sa Anar
(Onar) dobio ćerku Earth (Iord), koja je pak sa Delling-om dobila sina
rase Aesir i njihov sin bio je Dan, koji je bio čist, svetao i prelep.
Nebeski Otac je uzeo Noć i Dan, i dao im je dva konja i dve zaprege, i
postavio ih je u raj, kako bi mogli da jašu uspešno oko Zemlje. Noć jaše
prva na njenom konju koji se zove Hrimfaxi. Konj koji pripada Danu zove
se Skinfaxi, sa čije se svetle grive svetlost prelama između raja i
Zemlje.

Sunce i Mesec

Sunce
(Sol) i Mesec (Mani) su brat i sestra, deca Mundilfori-ja. Postoje
takođe dva vuka koja valja spomenuti, od kojih se jedan zove Skoll, on
prati Sunce, i od kojeg se ona plaši da će je progutati, drugi se zove
Hati, sin Hrodvitnir-a, koji trči ispred Sunca u nameri da proguta
Mesec, i na kraju sveta tako će i biti. Majka ovih vukova je džin
Jarnvid (Jarnvidr), koja živi u šumi istočno od Midgarda, u istoj šumi
gde žive žene demoni zvane Jarnvids (Jarnvidjur). Ona je donela na svet
mnogo sinova, koji su džinovski vukovi. Jedan od ovih sinova je i Fanrir
(Managarm), najmoćniji od svih, i rečeno je da će on progutati Mesec i
tako okaljati i raj i vazduh krvlju. Tada će Sunce izgubiti svoj sjaj, i
vetrovi će divljati i duvati u svim pravcima, kao što je rečeno.

Godišnja doba

Otac
Zime (Vetur) zvao se Vindsval, a Leta (Sumar) — Svasvud. Oboje će
vladati svake godine sve dok bogovi ne preminu. U zadnjem delu raja sedi
džin Hraesvelg U orlovskom obličju. Od mahanja njegovih krila nastaje
vetar koji se spušta na Zemlju. Kao što je rečeno, prvo biće koje je
bilo stvoreno bio je Imir i njegova rasa, džinovi; sledeći su bili
bogovi koji su napravili raj i Zemlju, a svoj red tada su čekali
patuljci i ljudski rod. Moćni bogovi Aesir-i skupili su se na Ida-nom
pašnjaku i sred njihovog grada Asgard-a. Prvo su osnovali sud (Hof), u
kojem je bilo mesta za svih dvanaest bogova, i glavno mesti za Nebeskog
oca. Zatim su napravili kovačnicu, pravili su čekiće, kovnjeve i sva
druga metalna oruđa. Tu su radili sa metalom, kamenom i drvetom, i veoma
intenzivno sa metalom zvanim zlato, da bi na kraju sva njihova oruđa
bila napravljena upravo od ovog metala, zato je ovo doba i nazvano
Zlatnim Dobom. Ovo doba je trajalo sve dok ga nisu zagadile i oskrnavile
žene koje su došle iz Jotunheim-a, tj. sveta džinova.

Valkire

U nordijskoj mitologiji, Valkire (
valkyrja - "one koje biraju ") su ratnice i niža božanstva koje služe
Odinu i odvode najhrabrije ratnike u Valhalu nakon što preminu, gde se
pali heroji zatim pripremaju za konačnu borbu Ragnarok.

Valkire
su boginje sudbine. Za razliku od grčkih majora, valkire su imale vlast
nad životom i smrti samo u bitci, one određuju koja će strana pobediti.
Valkire su se pojavljivale u obliku vukova, gavrana, jastrebova,
labudova ili žena.

Odin ih je slao na bojna polja da pokupe
odabrane mrtve borce (koji su časno i hrabro poginuli). Gunn, Rota i
Skuld uvijek su išle u izvidnicu i odlučivale su ko će poginuti. Prelepe
ratnice često su prenosile Odinove poruke. Prema mitu, kada valkire
krenu na svojim krilatim konjima, oklopi im tako sjaje da stvaraju
Auroru Borealis.

Najpoznatija valkira verovatno je Brunhilda,
koja nije izvršila Odinovu volju već je učinila ono što je sama smatrala
ispravnim pa joj je kazna bila da se zaljubi u prvog muškarca kojeg
ugleda. Preklinjala je Odina da promeni kaznu pa je on napokon odlučio
da je osudi na san u dvorcu okruženom vatrom sve dok je junak ne probudi
pa će tako taj biti onaj kojeg će prvog ugledati i njezina ljubav. To
joj je bila velika uteha jer je znala da je samo hrabar muškarac može
spasiti, bez obzira koliko će vremena proći. Prema mitu, valkira ne bi
mogla podneti da se zaljubi u nevrednu osobu. Odavde potiče priča o
uspavanoj lepotici Trnoružici i ovo je deo poznate Sage o Niebelunzima.

Dužnost Valkira je i odlučiti o ishodu bitke. Smatralo se lošim znakom videti gavrana pre bitke.

Brunhilda
od Austrazije (Toledo, 543. — 613.) je bila kraljica franačke
Austrazije i vizigotska kraljevna, kći vizigotskog kralja Atanagilda i
njegove žene Gosvinte. Udala se za franačkog kralja Austrazije,
Zigeberta I., sina franačkog kralja, Klotara I. Sudelovala je u sukobima
i ratovima protiv Neustrije, izazvanim umorstvom njene sestre,
Galsvinte, žene Hilperika I., neustrijskog kralja. Bila je regent
Austrazije i Burgundije. Iako s početka njene vladavine poznata kao
liberalna vladarka i veliki političar, Brunhilda je kasnije postala
sinonim surovosti i škrtosti.

Kraljica Brunhilda je umrla u jesen
613. godine. Njeni posmrtni ostatci su spaljeni, a njen pepeo je
položen u sarkofag u opatiji San Martin koju je ona osnovala 602.
godine. Danas njeni posmrtni ostaci počivaju u avinjonskom muzeju.

Списак нордијских богова, подељених између Аса
и Вана. Линија
поделе између ових група нејасна је. Упркос свему, прихваћено је да су
Аси (Один, Тор, Тир итд.) ратна божанства, док су Вани (Њорд, Фреја,
Фрејр) божанства плодности. Постојале су многе друге групе бића, као вилењаци, патуљци и џинови,
који су могли имати посвећена светишта и култове.

Тор ратује са џиновима

• Аегир (владар мора)
  
• Андримнир
  (кувар богова)
  
• Аурвандил
  
• Балдр (Бог лепоте, невиности и
  мира)
  
• Бор (Отац Одинов)
  
• Браги (Бог
  песништва)
  
• Бури (Први бог и отац Боров)
  
• Дагр (Бог дана)
  
• Делинг (Бог
  зоре)
  
• Еир (Бог лечења)
  
• Ели (Богиња старости)
  
• Форсети (Бог
  правде, мира и истине)
  
• Фреја (Богиња љубави, сексуалности и плодности)
  
• Фрејр (Бог плодности)
  
• Фриг (Жена
  Одинова, богиња брака и мајчинства)
  
• Фула
  
• Гефјун
  
• Хел (Владар Хелхајма,
  нордијског подземља)
  
• Хејмдал
  (Чувар Асгарда)
  
• Хермод
  
• Хлин (Богиња
  утехе)
  
• Ход
  
• Хенир
  
• Хулдра
  
• Иђун (Богиња
  младости)
  
• Јорд (Богиња
  Земље)
  
• Квасир
  
• Лага (Богиња
  извора)
  
• Лофн
  
• Локи
  (Варалица и бог подвале)
  
• Магни
  
• Мани
  
• Миминг
  
• Мимир (Бог
  знања и мудрости)
  
• Моди
  
• Нана
  
• Нертус
  
• Њорд (Бог ветра и
  мора)
  
• Нот (Богиња ноћи)
  
• Один (Господар Асова,
  бог мудрости и рата)
  
• Отар
  
• Ран (Чувар
  утопљених)
  
• Сага,
  (Богиња прича и историје)
  
• Сиф (Жена Торова)
  
• Сигин (Жена
  Локијева)
  
• Сјефн
  
• Снотра
  
• Сол
  
• Тор (Бог грома и битке)
  
• Трудр
  
• Тир
  
• Улр
  
• Вали
  
• Вар
  
• Ве (Један од три
  богова стварања. Брат Одинов и Вилијев)
  
• Видар
  
• Вили (Један од три богова стварања.
  Брат Однинов и Веов)
  
• Вор
  
• Скади (Богиња
  хладноће)